Пиринач је друга по величини прехрамбена култура у мојој земљи са површином садње од 3,06 милиона хм2 и стопом самодовољности од преко 99%. Међутим, због раштрканог земљишта, просечна површина садње по домаћинству је само око 1,15 хм2. Садња, пресађивање и берба пиринча механизовани су ради побољшања ефикасности рада. Међутим, опрема за хемијску контролу пиринча је застарела и даље остаје у фази ручне контроле, која не само да ствара вештачки отпад, већ такође пропушта најбољи контролни период ако контрола није на време.
Са индустријализацијом садње пиринча, развој медицинске опреме постао је нови проблем који ограничава контролу болести пиринча и штеточина од инсеката. Будући да је копненим машинама тешко радити на пољу током процеса раста пиринча, конвенционално прскање је радно интензивно и тешко је доћи до средњег и доњег дела пиринча, а ефикасност рада је ниска, а такође је лако нанети штету особљу за примену пестицида и животној средини. С обзиром на ово, трутови за заштиту биља су популарни због својих предности као што су мала доза, прецизан рад и низак интензитет рада. Они могу постићи механизовану, професионалну и интегрисану контролу штеточина и болести од пиринча.











